Драги ученици!
Наше дружење може да буде врло занимљиво! Ваши професори су се потрудили да вам припреме материјал, који ћете усвојити уз консултације са њима. Бићемо веома задовољни уколико овај, за неке ученике већ познат начин рада - "настава на даљину" постане и остане незаобилазан начин употпуњавања и наставног часа свих нас, али и одличан извор података свима вама. Нове наставне садржаје, добијаћете континуирано. Спојили смо угодно и корисно, без проблема можете да користите сву технологију којом располажете, а резултати ће сигурно бити постигнути. Желим свим колегама, ученицима и родитељима много успјеха у овом великом пројекту! Срећно!
Уредник сајта: мр Сања Ђурић, проф.
Наше дружење може да буде врло занимљиво! Ваши професори су се потрудили да вам припреме материјал, који ћете усвојити уз консултације са њима. Бићемо веома задовољни уколико овај, за неке ученике већ познат начин рада - "настава на даљину" постане и остане незаобилазан начин употпуњавања и наставног часа свих нас, али и одличан извор података свима вама. Нове наставне садржаје, добијаћете континуирано. Спојили смо угодно и корисно, без проблема можете да користите сву технологију којом располажете, а резултати ће сигурно бити постигнути. Желим свим колегама, ученицима и родитељима много успјеха у овом великом пројекту! Срећно!
Уредник сајта: мр Сања Ђурић, проф.
НОВО! ЛЕКТИРА за шк. 2020/2021. годину; пдф формат.
ИСХОДИ УЧЕЊА: С обзиром на то да је једном тематском цјелином, у овом случају ФОНЕТИКА, предвиђено да ученици усвоје одређени степен знања, онда бисмо исходе за ову област могли да окарактеришемо на сљедећи начин: ученици ће усвојити правописна правила, гласовне промјене као основни облик писмености и као такве ће моћи да примјењују у сваком сљедећем виду описмењавања и учења. Фонетским правилима је посебно наглашено како да ученици препознају гдје се нека промјена врши и како је дошло до тог облика промјене. Кроз вјежбе и поступност анализе гл. промјене, као и кроз друге видове евалуације такав облик усвајања и примјене знања биће досљедно спроведен.
ДРУГИ МОДУЛ: ФОНЕТИКА
ГЛАСОВИ (гласовни систем); ппт презентација; материјал проф. Медицинске школе, Сање Ђурић.
ВЈЕЖБА (глас.промјене 77. час) - мр СањаЂурић, проф.
ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА (76.час) - погледај у пдф - у или преузми ппт презентацију мр СањаЂурић, проф.
ПРАВОПИС (недоумице) 78. час; ппт - мр СањаЂурић, проф.
ПОКРЕТНИ САМОГЛАСНИЦИ (78.час) - мр СањаЂурић, проф.
УПРОШЋАВАЊЕ СУГЛАСНИКА - ппт презентација - мр СањаЂурић, проф.
ГЛАГОЛ ТРЕБАТИ (вјежба 80. час) - пдф формат; мр СањаЂурић, проф.
СПОЈЕНО И ОДВОЈЕНО ПИСАЊЕ (79.час) - ппт презентација; мр СањаЂурић, проф.
ВЕЛИКО И МАЛО СЛОВО (81.час) - ппт презентација; мр СањаЂурић, проф.
ДОМИНО - ФОНЕТИКА (82.час, понављање) - ппт презентација; мр СањаЂурић, проф.
НАСТАВА НА ДАЉИНУ (ОД 30.3.2020) - ТЕМАТСКА ЦЈЕЛИНА: ФОНЕТИКА (ГЛАСОВНЕ ПРОМЈЕНЕ)
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ (АЛТЕРНАЦИЈЕ ЗВУЧНИХ И БЕЗВУЧНИХ ГЛАСОВА) - наставне јединице о правопису, фонетским облицима, понављању правописних норми (редни број часа 72, 73, 74, 75...)
Придјев риједак, у женском роду гласи ријетка, а не риједка. Гласови д и к су неједнаки по звучности (д је звучно, к је безвучно). Звучно д замјењује његов безвучни парњак т.
Придјев риједак, у женском роду гласи ријетка, а не риједка. Гласови д и к су неједнаки по звучности (д је звучно, к је безвучно). Звучно д замјењује његов безвучни парњак т.
Када се у једној реченици нађу један до другог сугласници неједнаки по звучности, први сугласник се једначи према другом.
звучни |
Б |
Д |
Г |
Ђ |
Ж |
З |
Џ |
- |
- |
- |
безвучни |
П |
Т |
К |
Ћ |
Ш |
С |
Ч |
Ф |
Х |
Ц |
У овим алтернацијама учествују сви прави сугласници. Они, који парњаке могу се њима замијењивати, а ф,х ц немају парњаке,те остају незамијењени. Међутим, они учествују у алтернацијама тако што звучне сугласнике смјењују безвучни парњаци (раз+формирати=расформирати; од+хранити= отхранити; из+цијепати= исцијепати).
Сонанти, својом звучношћу, уопште не утичу на промјену( с+јединити= сјединити; а не зјединити).
Алтернације Б/П, П/Б:
срб+ски=србски=српски;
голуб+чић=голубчић=голупчић;
роб+ски=робски=ропски;
пољуб(а)ц+а=пољубца=пољупца;
ждријеб(е)+че=ждријебче=ждријепче;
ћевап+џиница=ћевапџиница=ћевабчиница;
топ+џија=топчија=тобчија;
оклоп+џија=оклопчија=оклобчија.
Алтернације Д/Т, Т/Д:
од+копати=одкопати=откопати;
под+купити=подкупити=поткупити;
напред(а)к+а=напредка=напретка;
ријед(а)к+а=риједка=ријетка;
примијет(ити)+ба=примјетба=примједба;
косит(и)+ба=коситба=косидба;
Алтернације Г/К, К/Г:
бијег+ство=бјегство=бјекство;
друг(и)+чије=другчије=друкчије;
бурек+џиница=бурекџиница=бурегџиница;
свак(и)+да=свакда=свагда;
ђеврек+џија=ћеврекџија=ћеврегџија.
Алтернације Ђ/Ћ:
риђ+каст=риђкаст=рићкаст;
рођ(а)к+ко=рођко=роћко;
жеђ+ца=жеђца=жећца.
Алтернације Ж/Ш, Ш/Ж:
муж+ки=мужки=мушки;
друж(ити) се+кан=дружкан=друшкан;
приједлож(а)к+а=приједложка=приједлошка;
за+душ(у)+бина=задушбина=задужбина;
држ(ати)+ка=држка=дршка;
приједлож(а)к+а=приједложка=приједлошка;
вјеш(т)+ба=вјешба=вјежба.
Алтернације З/С, С/З:
из+причати=изпричати=испричати;
дрз(а)к+а=дрзка=дрска;
без+крај=безкрај=бескрај;
раз+питати се=разпитати се=распитати се;
с+ближити(се)=сближити се=зближити се;
гост+ба=госба=гозба;
с+брзати=сбрзати=збрзати;
Алтернације Џ/Ч, Ч/Џ:
Кембриџ+ски=кембриџски=кембричски;
наруч(ити)+бина=наручбина=наруџбина;
врач+бина=врачбина=враџбина;
срч(ан)+ба=срчба=срџба.
Сонанти, својом звучношћу, уопште не утичу на промјену( с+јединити= сјединити; а не зјединити).
Алтернације Б/П, П/Б:
срб+ски=србски=српски;
голуб+чић=голубчић=голупчић;
роб+ски=робски=ропски;
пољуб(а)ц+а=пољубца=пољупца;
ждријеб(е)+че=ждријебче=ждријепче;
ћевап+џиница=ћевапџиница=ћевабчиница;
топ+џија=топчија=тобчија;
оклоп+џија=оклопчија=оклобчија.
Алтернације Д/Т, Т/Д:
од+копати=одкопати=откопати;
под+купити=подкупити=поткупити;
напред(а)к+а=напредка=напретка;
ријед(а)к+а=риједка=ријетка;
примијет(ити)+ба=примјетба=примједба;
косит(и)+ба=коситба=косидба;
Алтернације Г/К, К/Г:
бијег+ство=бјегство=бјекство;
друг(и)+чије=другчије=друкчије;
бурек+џиница=бурекџиница=бурегџиница;
свак(и)+да=свакда=свагда;
ђеврек+џија=ћеврекџија=ћеврегџија.
Алтернације Ђ/Ћ:
риђ+каст=риђкаст=рићкаст;
рођ(а)к+ко=рођко=роћко;
жеђ+ца=жеђца=жећца.
Алтернације Ж/Ш, Ш/Ж:
муж+ки=мужки=мушки;
друж(ити) се+кан=дружкан=друшкан;
приједлож(а)к+а=приједложка=приједлошка;
за+душ(у)+бина=задушбина=задужбина;
држ(ати)+ка=држка=дршка;
приједлож(а)к+а=приједложка=приједлошка;
вјеш(т)+ба=вјешба=вјежба.
Алтернације З/С, С/З:
из+причати=изпричати=испричати;
дрз(а)к+а=дрзка=дрска;
без+крај=безкрај=бескрај;
раз+питати се=разпитати се=распитати се;
с+ближити(се)=сближити се=зближити се;
гост+ба=госба=гозба;
с+брзати=сбрзати=збрзати;
Алтернације Џ/Ч, Ч/Џ:
Кембриџ+ски=кембриџски=кембричски;
наруч(ити)+бина=наручбина=наруџбина;
врач+бина=врачбина=враџбина;
срч(ан)+ба=срчба=срџба.
Правила једначења у говору се спроводе без изузетака, аутоматски, док при писању треба да обратимо пажњу на изузетке.
Нпр. пишемо људски (умјесто љуцки) или подтип (не потип).
Нпр. пишемо људски (умјесто љуцки) или подтип (не потип).
Звучно Д испред безвучних С и Ш:
подсмијех, одселити се, предсобље, представа,подстанар,градски, надстрешница, одштампати, подшишати, одшити, предшколски, одшетати, одшколовати, одштета.
Звучно Ђ испред безвучног С:
вођство,лођски (према пољском граду Лођу).
Једначење се не врши у неким сложеним ријечима, код којих би дошло до појаве удвојеног сугласника, и у неким сложеницама страног поријекла:
подтачка, подтекст,предтурски, предтакмичење, одтуговати, субполаран, субпериодизација, постдипломски, пресбиро, нокдаун, драгстор, брејкденс, штрајкбрехер, пингпонг, гангстер….
Властите именице страног поријекла-нема једначења:
Вашингтон, Бангкок, Штутгарт, Хонгконг, Тбилиси, Кингстон, Џорџтаун, Мекдоналд, Редфорд, Акбар, Валдхајм, Вебстер….(сугласници с, з, ш, ж углавном се једначе…..Дрезден- њем. Dresden;Хабзбург -њем. Habsburg; Глазгов – енгл.Glasgow; Стразбур – франц.Strasbourg.....
Придјев, који добијемо од глагола пазити и суфикса –љив гласи пажљив, а не пазљив.
подсмијех, одселити се, предсобље, представа,подстанар,градски, надстрешница, одштампати, подшишати, одшити, предшколски, одшетати, одшколовати, одштета.
Звучно Ђ испред безвучног С:
вођство,лођски (према пољском граду Лођу).
Једначење се не врши у неким сложеним ријечима, код којих би дошло до појаве удвојеног сугласника, и у неким сложеницама страног поријекла:
подтачка, подтекст,предтурски, предтакмичење, одтуговати, субполаран, субпериодизација, постдипломски, пресбиро, нокдаун, драгстор, брејкденс, штрајкбрехер, пингпонг, гангстер….
Властите именице страног поријекла-нема једначења:
Вашингтон, Бангкок, Штутгарт, Хонгконг, Тбилиси, Кингстон, Џорџтаун, Мекдоналд, Редфорд, Акбар, Валдхајм, Вебстер….(сугласници с, з, ш, ж углавном се једначе…..Дрезден- њем. Dresden;Хабзбург -њем. Habsburg; Глазгов – енгл.Glasgow; Стразбур – франц.Strasbourg.....
Придјев, који добијемо од глагола пазити и суфикса –љив гласи пажљив, а не пазљив.
Када се у некој ријечи нађу два сугласника, која имају различито мјесто творбе, први сугласник се замјењује сугласником, који има исто мјесто творбе као други сугласник. Зубни сугласници С и З испред предњонепчаних замјењују се предњонепчаним Ш и Ж, задњонепчано Х испред предњонепчаног Ч предњонепчаним Ш,а алвеоларно Н испред двоусненог Б двоусненим М.
З→Ж С→Ш Х→Ш Н→М
З→Ж С→Ш Х→Ш Н→М
Алтернација З/Ж;С/Ш:
пас+че=пасче=пашче;
сналаз(ити)се+љив=сналазљив=сналажљив;
из+ђускати(се)=изђускати се=ижђускати се;
из+џикљати=изџикљати=ижџикљати;
не+донос(ити)+че=недоносче=недоношче;
нотес+чић=нотесчић=нотешчић;
нос(ити)+ња=носња=ношња;
образ+чић=образчић=обрашчић;
из+чупати=изчупати=исчупати=ишчупати;
из+џикљати=изџикљати=ижџикљати;
нотес+чић=нотесчић=нотешчић.
Губљење сугласника: без+жични=безжични=бежжични=бежични;
Јотовање: бијес(а)н+ји=бјесњи=бјешњи; са+звезд(а)+је=сазвездје=сазвезђе=сазвежђе.
Палатализација: даск(а)+ица=даскица=дасчица=дашчица.
пас+че=пасче=пашче;
сналаз(ити)се+љив=сналазљив=сналажљив;
из+ђускати(се)=изђускати се=ижђускати се;
из+џикљати=изџикљати=ижџикљати;
не+донос(ити)+че=недоносче=недоношче;
нотес+чић=нотесчић=нотешчић;
нос(ити)+ња=носња=ношња;
образ+чић=образчић=обрашчић;
из+чупати=изчупати=исчупати=ишчупати;
из+џикљати=изџикљати=ижџикљати;
нотес+чић=нотесчић=нотешчић.
Губљење сугласника: без+жични=безжични=бежжични=бежични;
Јотовање: бијес(а)н+ји=бјесњи=бјешњи; са+звезд(а)+је=сазвездје=сазвезђе=сазвежђе.
Палатализација: даск(а)+ица=даскица=дасчица=дашчица.
СУГЛАСНИЦИ С и З остају испред Љ и Њ насталих јекавским јотовањем:
сњегови, насљедник, посљедњи, бјесњети, изњедрити, озљеда, сљепоћа, закасњело…
Ако префикс од- додамо глаголу дијелити, нови глагол требало би да гласи оддијелити. Међутим, једно д се у оваквим случајевима губи. Именица задатак, у множини, не гласи задатци, већ задаци. Експлозивни сугласник т нашао се испред африкате ц. Пошто је почетни дио изговора ове африкате сличан изговору експлозивног т, добија се гласовна комбинација, која подсјећа на удвојене сугласнике. Зато се т губи. Ова алтернација се назива губљење сугласника.
Један од два иста сугласника се губи:
Нпр. без + звучан = беззвучан = безвучан;
од + дужити =оддужити=одужити;
Рус + ски= русски=руски;
без + закон + је=беззаконје=безакоње=безакоње;
аутобус + ски=аутобусски=аутобуски.
Сугласници Т и Д испред африката:
отац>отца=оца;
изузетак>изузетци=изузеци;
предак>предци>претци=преци;
сладолед +џија=сладоледџија=сладолеџија.
Сугласник Т губи се у неким сугласничким групама тешким за изговор (стн, стк, стб, штн, стл и сл.)
болестан=болестна=болесна;
постан=постна=посна;
подлистак=подлистка=подлиска;
позоришт(е)+ни=позориштни=позоришни;
боравишт(е)+ни=боравиштни=боравишни;
Сугласник С (из суфикса –ски) губи се иза Ч,Ћ,Ш:
ковач +ски= ковачски=ковачки;
младић+ски=младићски=младићки;
варош+ски=варошски=варошки.
ЗАПАМТИ!
У суперлативу придјева (и прилога),који почињу са Ј досљедно се пише удвојено Ј:
Најјачи, најјаднији, најјаснији, најједрији, најјогунастији, најјефтинији, најјужнији, најједноставнији, најједноличније, најјезгровитије.
Губљење се не врши, уколико би довело до нејасног значења:
наддржавни, четрдесеттрећина, ваннаставни, противвриједност, двадесеттрогодишњи, хиперреалиста.
Код ријечи, које значе број 600 нема губљења ст:
шестсто, шестстотина, шестстогодишњи, шестстогодишњица.
Сугласници Т и Д не губе се испред африката:
отцијепити; отчепити; потцијенити, потчинити; потцртати; натчовјек; подџарати.
У ријечима страног поријекла, са суфиксима –киња и -ни нема губљења:
пијанисткиња; челисткиња; солисткиња; феминисткиња; спортисткиња; контрастни; контекстни……..
Припремила: мр Сања Ђурић, проф.
сњегови, насљедник, посљедњи, бјесњети, изњедрити, озљеда, сљепоћа, закасњело…
- на граници ријечи у сложеницама Н остаје испред Б и П: једанпут, странпутица, ванбрачни, црвенперка, ванпансионски, ванпартијски,црнпураст.
- у ријечима изворног поријекла, ако се у изворном језику јавља Н оно остаје испред Б и П: Нирнберг (њем. Nürnberg), Канбера ( Canberra), Истанбул (тур.Istanbul) и сл.
- У ријечима страног поријекла пишемо М испред Б и П, осим у изворном облику:
- Симбол ( грч. symbolon), импулс (лат. impulsus), империја (лат. imperium), амбијент (лат. ambiens) и сл.
Ако префикс од- додамо глаголу дијелити, нови глагол требало би да гласи оддијелити. Међутим, једно д се у оваквим случајевима губи. Именица задатак, у множини, не гласи задатци, већ задаци. Експлозивни сугласник т нашао се испред африкате ц. Пошто је почетни дио изговора ове африкате сличан изговору експлозивног т, добија се гласовна комбинација, која подсјећа на удвојене сугласнике. Зато се т губи. Ова алтернација се назива губљење сугласника.
Један од два иста сугласника се губи:
Нпр. без + звучан = беззвучан = безвучан;
од + дужити =оддужити=одужити;
Рус + ски= русски=руски;
без + закон + је=беззаконје=безакоње=безакоње;
аутобус + ски=аутобусски=аутобуски.
Сугласници Т и Д испред африката:
отац>отца=оца;
изузетак>изузетци=изузеци;
предак>предци>претци=преци;
сладолед +џија=сладоледџија=сладолеџија.
Сугласник Т губи се у неким сугласничким групама тешким за изговор (стн, стк, стб, штн, стл и сл.)
болестан=болестна=болесна;
постан=постна=посна;
подлистак=подлистка=подлиска;
позоришт(е)+ни=позориштни=позоришни;
боравишт(е)+ни=боравиштни=боравишни;
Сугласник С (из суфикса –ски) губи се иза Ч,Ћ,Ш:
ковач +ски= ковачски=ковачки;
младић+ски=младићски=младићки;
варош+ски=варошски=варошки.
ЗАПАМТИ!
У суперлативу придјева (и прилога),који почињу са Ј досљедно се пише удвојено Ј:
Најјачи, најјаднији, најјаснији, најједрији, најјогунастији, најјефтинији, најјужнији, најједноставнији, најједноличније, најјезгровитије.
Губљење се не врши, уколико би довело до нејасног значења:
наддржавни, четрдесеттрећина, ваннаставни, противвриједност, двадесеттрогодишњи, хиперреалиста.
Код ријечи, које значе број 600 нема губљења ст:
шестсто, шестстотина, шестстогодишњи, шестстогодишњица.
Сугласници Т и Д не губе се испред африката:
отцијепити; отчепити; потцијенити, потчинити; потцртати; натчовјек; подџарати.
У ријечима страног поријекла, са суфиксима –киња и -ни нема губљења:
пијанисткиња; челисткиња; солисткиња; феминисткиња; спортисткиња; контрастни; контекстни……..
Припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ВЈЕЖБА -ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА
1. Подвуци правилно написане ријечи!
Предтакмичење-претакмичење, црвенперка-црвемперка, драгстор-дракстор, запалење-запаљење, одцијепити-отцијепити, безживотан-беживотан, бјесњети-бјешњети, потпредсједник-подпредсједник, Бангкок-Банкок, одштампати-отштампати, рентген-рендген, расчистити-рашчистити, дијељење-дијелење, одбранбени-одбрамбени, изђубрити-ижђубрити, иситнити-изситнити, поздипломски-постдипломски, футбал-фудбал, безжични-бежични, бонбона-бомбона, подцијењен-потцијењен, одшетати-отшетати, ванбродски-вамбродски, станбени-стамбени.
2. Допуни сљедеће ријечи!
и_чупати, пре_ходни, сва_дашњи, Хон_конг, пре_час, по_сјетити, нару_бина, ра_ходовати, буре_џиница, бје_ство, и_чистити, дру_чији, ора_чић, по_станарски, пре_поставка, једа_пут, ра_черупати, обра_чић, о_штета, ћева_џиница, пре_става.
Припремила: мр Сања Ђурић, проф.
1. Подвуци правилно написане ријечи!
Предтакмичење-претакмичење, црвенперка-црвемперка, драгстор-дракстор, запалење-запаљење, одцијепити-отцијепити, безживотан-беживотан, бјесњети-бјешњети, потпредсједник-подпредсједник, Бангкок-Банкок, одштампати-отштампати, рентген-рендген, расчистити-рашчистити, дијељење-дијелење, одбранбени-одбрамбени, изђубрити-ижђубрити, иситнити-изситнити, поздипломски-постдипломски, футбал-фудбал, безжични-бежични, бонбона-бомбона, подцијењен-потцијењен, одшетати-отшетати, ванбродски-вамбродски, станбени-стамбени.
2. Допуни сљедеће ријечи!
и_чупати, пре_ходни, сва_дашњи, Хон_конг, пре_час, по_сјетити, нару_бина, ра_ходовати, буре_џиница, бје_ство, и_чистити, дру_чији, ора_чић, по_станарски, пре_поставка, једа_пут, ра_черупати, обра_чић, о_штета, ћева_џиница, пре_става.
Припремила: мр Сања Ђурић, проф.
Провјери своје знање из ФОНЕТИКЕ!
ТРЕЋИ МОДУЛ - ИСТРАЖИВАЊЕ
ИСХОДИ УЧЕЊА: У овом модулу ученици ће имати прилику да различитим видовима истраживања продубљују знања и истраживачке вјештине, које на овакав начин добијају свој пуни смисао. Методе су различите, од истраживачких интернет - платформи до архивског и другог доступног материјала (приручници, рјечници, енциклопедије...) , путем живих извора, музеја, позоришних и других институција, у зависности од теме, одабране или задате. Циљ овог модула је да ученици прошире и стекну нова знања, али и да науче да, кроз истраживачки рад, вреднују и културне тековине и језик свог народа, као и да схвате важност истраживачког рада.
ПОРИЈЕКЛО СРПСКОГ ЈЕЗИКА (83.час) - ппт презентација; мр СањаЂурић, проф.
НАРЈЕЧЈЕ (84. час) - ппт презентација; мр СањаЂурић, проф.
НЕГАЦИЈА УЗ ГЛАГОЛЕ (85. час) - пдф формат; мр СањаЂурић, проф.
ПРИПРЕМА ЗА ТЕСТ, ИЗРАДА ТЕСТА И АНАЛИЗА (86, 87. и 88. час)
СУГЛАСНИЧКЕ АЛТЕРНАЦИЈЕ (89. час)
ПРИПРЕМА ЗА ПИСМЕНУ ЗАДАЋУ, израда и анализа ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА (90, 91. и 92. час) ппт презентација; мр Сања Ђурић, проф.
СМЈЕРНИЦЕ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК - ппт презентација; мр СањаЂурић, проф.
ТЕМЕ за писмени зад. (I7) - пдф формат; мр СањаЂурић, проф.
ТЕМЕ за писмени зад. (I8) - пдф формат; мр СањаЂурић, проф.
ИСХОДИ УЧЕЊА: У овом модулу ученици ће имати прилику да различитим видовима истраживања продубљују знања и истраживачке вјештине, које на овакав начин добијају свој пуни смисао. Методе су различите, од истраживачких интернет - платформи до архивског и другог доступног материјала (приручници, рјечници, енциклопедије...) , путем живих извора, музеја, позоришних и других институција, у зависности од теме, одабране или задате. Циљ овог модула је да ученици прошире и стекну нова знања, али и да науче да, кроз истраживачки рад, вреднују и културне тековине и језик свог народа, као и да схвате важност истраживачког рада.
ПОРИЈЕКЛО СРПСКОГ ЈЕЗИКА (83.час) - ппт презентација; мр СањаЂурић, проф.
НАРЈЕЧЈЕ (84. час) - ппт презентација; мр СањаЂурић, проф.
НЕГАЦИЈА УЗ ГЛАГОЛЕ (85. час) - пдф формат; мр СањаЂурић, проф.
ПРИПРЕМА ЗА ТЕСТ, ИЗРАДА ТЕСТА И АНАЛИЗА (86, 87. и 88. час)
СУГЛАСНИЧКЕ АЛТЕРНАЦИЈЕ (89. час)
ПРИПРЕМА ЗА ПИСМЕНУ ЗАДАЋУ, израда и анализа ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА (90, 91. и 92. час) ппт презентација; мр Сања Ђурић, проф.
СМЈЕРНИЦЕ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК - ппт презентација; мр СањаЂурић, проф.
ТЕМЕ за писмени зад. (I7) - пдф формат; мр СањаЂурић, проф.
ТЕМЕ за писмени зад. (I8) - пдф формат; мр СањаЂурић, проф.
ИСТРАЖИВАЊЕ (93, 94. и 95. час) - мапа ума; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ИСТРАЖИВАЊЕ, ИСТОРИЈАТ ГРАДА; Архитектура града Бања Лука (96, 97. час) - ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
200 ГОДИНА ЊЕГОША (98. час) - ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
БИОГРАФИЈЕ ПИСАЦА (99.час) - видео презентација о Б.Ћопићу (ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ); припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ТУРИСТИЧКА МЈЕСТА - БАЊА ЛУКА и КРАЈИШКА ЉЕПОТИЦА (100. и 102.час); ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ПРОЈЕКАТ СЕДМИЦЕ (103, 104. и 105. час) - припремила: мр Сања Ђурић, проф.
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА (106. час) - припремила: мр Сања Ђурић, проф.
АНАЛИЗА И ПРИЈЕДЛОГ ЗАКЉУЧНИХ ОЦЈЕНА (107. час) - мр Сања Ђурић, проф.
ЗАКЉУЧИВАЊЕ ОЦЈЕНА (108. час) - мр Сања Ђурић, проф.
ИСТРАЖИВАЊЕ, ИСТОРИЈАТ ГРАДА; Архитектура града Бања Лука (96, 97. час) - ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
200 ГОДИНА ЊЕГОША (98. час) - ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
БИОГРАФИЈЕ ПИСАЦА (99.час) - видео презентација о Б.Ћопићу (ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ); припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ТУРИСТИЧКА МЈЕСТА - БАЊА ЛУКА и КРАЈИШКА ЉЕПОТИЦА (100. и 102.час); ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ПРОЈЕКАТ СЕДМИЦЕ (103, 104. и 105. час) - припремила: мр Сања Ђурић, проф.
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА (106. час) - припремила: мр Сања Ђурић, проф.
АНАЛИЗА И ПРИЈЕДЛОГ ЗАКЉУЧНИХ ОЦЈЕНА (107. час) - мр Сања Ђурић, проф.
ЗАКЉУЧИВАЊЕ ОЦЈЕНА (108. час) - мр Сања Ђурић, проф.