Драги ученици!
Наше дружење може да буде врло занимљиво! Ваши професори су се потрудили да вам припреме материјал, који ћете усвојити уз консултације са њима. Бићемо веома задовољни уколико овај, за неке ученике већ познат начин рада - "настава на даљину" постане и остане незаобилазан начин употпуњавања и наставног часа свих нас, али и одличан извор података свима вама. Нове наставне садржаје, добијаћете континуирано. Спојили смо угодно и корисно, без проблема можете да користите сву технологију којом располажете, а резултати ће сигурно бити постигнути. Желим свим колегама, ученицима и родитељима много успјеха у овом великом пројекту! Срећно!
Уредник сајта: мр Сања Ђурић, проф.
Наше дружење може да буде врло занимљиво! Ваши професори су се потрудили да вам припреме материјал, који ћете усвојити уз консултације са њима. Бићемо веома задовољни уколико овај, за неке ученике већ познат начин рада - "настава на даљину" постане и остане незаобилазан начин употпуњавања и наставног часа свих нас, али и одличан извор података свима вама. Нове наставне садржаје, добијаћете континуирано. Спојили смо угодно и корисно, без проблема можете да користите сву технологију којом располажете, а резултати ће сигурно бити постигнути. Желим свим колегама, ученицима и родитељима много успјеха у овом великом пројекту! Срећно!
Уредник сајта: мр Сања Ђурић, проф.
СЕМИНАРСКИ РАД (начин писања)
STEAM час "УРБАНА ПОЕЗИЈА"
Душко Трифуновић, рад групе ученика IV7, шк. 2022/2023. година;
Ђорђе Балашевић и Бора Ђорђевић, рад групе ученика IV7, шк. 2022/2023. година;
Жак Превер, рад групе ученика IV7, шк. 2022/2023. година;
Марина Ивановна Цветајева, рад групе ученика IV7, шк. 2022/2023. година;
ПРАВИЛНИК О ИЗРАДИ МАТУРСКОГ РАДА и ОБРАСЦИ; пдф формат ; прилагодили и редиговали Александра Татић, проф. и Сања Ђурић, проф.
НОВО! ЛЕКТИРА за ШКОЛСКУ 2021/2022. годину; пдф формат.
МОДУЛ КЊИЖЕВНОСТ!
(планиран да се реализује од септембра до децембра шк. 2020/2021. године)
Циљ модула је да ученици упознају различите културе, књижевне изразе и начин размишљања, осмишљавања радње, дјела, тема и ситуација кроз ликове , дјела, поруке и идеје у сваком дјелу. Ученици ће моћи и да, читајући стара дјела, из старих књижевности, размишљају о мотивима и постулатима на којима почива морално опхођење и и цјелокупно човјечанство, почевши о најстаријих времена па све до данашњих дана. Савремена књижевност нуди низ могућности за анализу савремених дјела, савременог начина размишљања. Уживајмо и маштајмо заједно!
МИРОСЛАВ МИКА АНТИЋ, ппт презентација; мр Сања Ђурић, проф.
ПОСЛОВНА КОМУНИКАЦИЈА (трећи модул)
Исходи учења:
Ученици су имали прилику да се упознају са основама комуникације, медијском комуникацијом и њеним утицајем на живот човјека, пословном комуникацијом (писање пословних писама).
Посљедњи модул ће им омогућити да се припреме за посао. Како?
Особине и способности радника ће ученике подсјетити на важност понашања и освијестити их, помоћи им да упознају себе и своје особине. Они ће знати да издвоје особине и способности радника које цијене, као и оне које не прихватају. Упознаће се са карактеристикама запослених у појединим струкама и моћи ће да испитују своје особине које су важне за успјех на послу, а оне се односе на одговорност, посвећеност раду, прилагођавање, спремност да прихватамо друге људе.
Савладаће знања о врстама рада, уговорима о раду и биће спремни за провјеру својих способности( писање пријаве за посао и радне биографије, свјесност о значају ријечи у разговору са другим људима, критичко освртање на појаве у друштву, попуњавање образаца и докумената).
Ученици ће видјети колико је све важно у раду јер радимо увијек са другим људима или стварамо нешто ново из жеље да промијенимо постојеће. Да бисмо успјели у томе, потребно је да себи јасно дефинишемо шта је оно што је важно и да чувамо оно што је суштинско.
Како се то постиже? Постиже се увјереношћу у истину.
Сваки рад и труд увијек бивају награђени. Надамо се да та награда није у висини плате.
КАРАКТЕРИСТИКЕ И ОСОБИНЕ РАДНИКА - припремила: професорица Медицинске школе Бањалука, Александра Татић.
ТЕМЕ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК - ппт презентација са додацима (видео...) и ппт презентација;
припремила: професорица Медицинске школе Бањалука, Александра Татић.
СИНТАКСА
СИНТАКСИЧКА АНАЛИЗА - ПРИМЈЕРИ; ппт презентација, припремила: мр Сања Ђурић, проф.
СИНТАКСИЧКА АНАЛИЗА - УВОД; ппт презентација, припремила: мр Сања Ђурић, проф.
СИНТАКСИЧКА АНАЛИЗА - СЛОЖЕНА РЕЧЕНИЦА; ппт презентација, припремила: мр Сања Ђурић, проф.
"Реченица"- припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
"Саставне и раставне реченице" - припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
"Супротне и градационе реченице" - професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
"Зависне реченице" - припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
" Субјекатске и предикативне реченице" - припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
"Објекатске реченице" - припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
" Сложене и независно - сложене реченице" - припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
"Атрибутске и апозицијске реченице" - припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
"Временске и мјесне реченице" - припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
"Узрочне и посљедичне реченице"- припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
"Начинске реченице"- припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
"Намјерне реченице"- припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
РЕЧЕНИЦА
Дефиниције реченице
Комуникативна дефиниција: Реченица је самостална изговорна цјелина којом се преноси потпуно обавјештење у комуникацији.
Према овој дефиницији реченица је изговорна цјелина која завршава паузом. У писаној форми, та пауза се означава тачком (.), упитником (?) или узвичником (!). Пошто је главни циљ реченице да пренесе потпуно обавјештење у комуникацији, ова дефиниција се назива комуникативна.
Граматичка дефиниција: Реченица је цјелина која се групише око предиката, односно око личног глаголског облика.
Према овој дефиницији, реченица није изговорна већ граматичка цјелина, која је одређена присуством предиката. Колико има предиката, толико има и реченица. На основу овога реченице може подијелити на просте и сложене реченице. Просте имају један предикат, а сложене више предиката, односно оне се састоје из више простих реченица.
Врсте комуникативних реченица
Обавјештајне или изјавне: Ја сам наименован за учитеља у овом селу.
Упитне реченице: Гдје је овдје школа?
Узвичне: То је фантастично!
Заповједне: Иди у ћошак!
Жељне: Жив био!
Беспредикатске или непотпуне реченице
Беспредикатске реченице су оне реченице код којих је изостављен предикат. У примјерима као што су: „Ватра“, или „Киша“, преноси се основна информација. Њихов пун облик би био: „Гори ватра“, и „Пада киша.“ Зато ове реченице спадају у комуникативне, али нису и граматичке реченице, због одсуства предиката.
Бесубјекатске или безличне реченице
Бесубјекатске реченице су оне у којим одсуствује граматички субјекат. Оне или немају субјекат (укључујућуи и неисказани) или имају логички субјекат.
Подсјетник: Граматички субјект је у номинативу (и десетерачком вокативу). Логички субјекти се налазе у другим падежима.
Боли ме у кољену. – У овом примјеру ме је логички субјекат.
Много се говорило о њеној љепоти. – Овдје субјекат потпуно одсуствује. Знамо да се много говорило, али не можемо одговорити на питање: „Ко је много говорио?“
Важно: У бесубјекатским или безличним реченицама, глагол у предикату је увијек у трећем лице једнине средњег рода (боли, говорило се).
Пажљиво: Реченице са неисказаним субјектом и даље су субјекатске!
Он је много јео и пио. = Много је јео и пио.
У другој реченици, иако није именован, знамо да је субјекат он, на шта нас упућује и сам облик глагола (треће лице једнине мушког рода). На питање: „Ко је много јео и пио“, одговорићемо: „Он.“
Много се јело и пило.
У овом примјеру нема неименованог субјекта, а глагол је у трећем лицу једнине средњег рода). Када питамо: „Ко је много јео и пио“, не можемо дати одговор на основу ове реченице.
Пасивне реченице
Књига је прочитана.
Он је виђен у парку.
У наведеним примјерима у предикату је употребљен перфекат састављен од помоћног глагола јесам и трпног глаголског придјева (прочитана, нађен). Глаголски облици који у свом саставу имају глаголски придјев трпни су облици трпног или пасивног стања. Реченице чији су предикати исказани пасивним глаголским облицима су пасивне реченице.
У пасивним реченицама субјекат не врши радњу, већ је трпи.
Важно: Објекат активне реченице је субјекат пасивне реченице.
Нашли смо благо. (активна) > Благо је пронађено. (пасивна)
Постоји и друга врста пасивне реченице која се добија употребом ријечце се у предикату.
Док су копали раку, свијет је пристизао. (активна) > Док се копала рака, свијет је пристизао. (пасивна)
Пажљиво: Пасивне реченице са ријечцом се треба разликовати од активних реченица (Он се брије) и безличних реченица са ријечцом се (Тада се живјело боље).
Припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
Комуникативна дефиниција: Реченица је самостална изговорна цјелина којом се преноси потпуно обавјештење у комуникацији.
Према овој дефиницији реченица је изговорна цјелина која завршава паузом. У писаној форми, та пауза се означава тачком (.), упитником (?) или узвичником (!). Пошто је главни циљ реченице да пренесе потпуно обавјештење у комуникацији, ова дефиниција се назива комуникативна.
Граматичка дефиниција: Реченица је цјелина која се групише око предиката, односно око личног глаголског облика.
Према овој дефиницији, реченица није изговорна већ граматичка цјелина, која је одређена присуством предиката. Колико има предиката, толико има и реченица. На основу овога реченице може подијелити на просте и сложене реченице. Просте имају један предикат, а сложене више предиката, односно оне се састоје из више простих реченица.
Врсте комуникативних реченица
Обавјештајне или изјавне: Ја сам наименован за учитеља у овом селу.
Упитне реченице: Гдје је овдје школа?
Узвичне: То је фантастично!
Заповједне: Иди у ћошак!
Жељне: Жив био!
Беспредикатске или непотпуне реченице
Беспредикатске реченице су оне реченице код којих је изостављен предикат. У примјерима као што су: „Ватра“, или „Киша“, преноси се основна информација. Њихов пун облик би био: „Гори ватра“, и „Пада киша.“ Зато ове реченице спадају у комуникативне, али нису и граматичке реченице, због одсуства предиката.
Бесубјекатске или безличне реченице
Бесубјекатске реченице су оне у којим одсуствује граматички субјекат. Оне или немају субјекат (укључујућуи и неисказани) или имају логички субјекат.
Подсјетник: Граматички субјект је у номинативу (и десетерачком вокативу). Логички субјекти се налазе у другим падежима.
Боли ме у кољену. – У овом примјеру ме је логички субјекат.
Много се говорило о њеној љепоти. – Овдје субјекат потпуно одсуствује. Знамо да се много говорило, али не можемо одговорити на питање: „Ко је много говорио?“
Важно: У бесубјекатским или безличним реченицама, глагол у предикату је увијек у трећем лице једнине средњег рода (боли, говорило се).
Пажљиво: Реченице са неисказаним субјектом и даље су субјекатске!
Он је много јео и пио. = Много је јео и пио.
У другој реченици, иако није именован, знамо да је субјекат он, на шта нас упућује и сам облик глагола (треће лице једнине мушког рода). На питање: „Ко је много јео и пио“, одговорићемо: „Он.“
Много се јело и пило.
У овом примјеру нема неименованог субјекта, а глагол је у трећем лицу једнине средњег рода). Када питамо: „Ко је много јео и пио“, не можемо дати одговор на основу ове реченице.
Пасивне реченице
Књига је прочитана.
Он је виђен у парку.
У наведеним примјерима у предикату је употребљен перфекат састављен од помоћног глагола јесам и трпног глаголског придјева (прочитана, нађен). Глаголски облици који у свом саставу имају глаголски придјев трпни су облици трпног или пасивног стања. Реченице чији су предикати исказани пасивним глаголским облицима су пасивне реченице.
У пасивним реченицама субјекат не врши радњу, већ је трпи.
Важно: Објекат активне реченице је субјекат пасивне реченице.
Нашли смо благо. (активна) > Благо је пронађено. (пасивна)
Постоји и друга врста пасивне реченице која се добија употребом ријечце се у предикату.
Док су копали раку, свијет је пристизао. (активна) > Док се копала рака, свијет је пристизао. (пасивна)
Пажљиво: Пасивне реченице са ријечцом се треба разликовати од активних реченица (Он се брије) и безличних реченица са ријечцом се (Тада се живјело боље).
Припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Сложене реченице су оне које се састоје од више простих реченица, односно оне реченице које имају више предиката. Однос простих реченица унутар сложене може бити зависан и независан. Сложене реченице које се састоје од више реченица у незавинсом односу су независносложене реченице. Ако сложена реченица у себи садржи зависну просту реченицу, онда је она зависносложена реченица.
НЕЗАВИСНОСЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Реченица је независносложена уколико се све просте реченице од којих се састоји налазе у односу једнакости. Међу њима ниједна није надређена нити подређена другој. Такав однос се назива независним односом међу реченицама.
Ана је говорила и Марко је слушао.
У наведеном примјеру просте реченице су повезане везником. Оне могу и самостално да стоје као двије одвојене реченице. Ана је говорила. Марко је слушао.
У случају када између двије просте реченице стоји везник, то значи да је независносложена реченица настала спајањем. Уколико везника нема, онда је у питању низање. Ана је говорила, Марко је слушао.
За спајање простих реченица у независни однос користе се независни везници. На основу њих и на основу знањења које повезује саме реченице, можемо закључити у каквом су независном односу просте реченице.
Ана је говорила и Марко је слушао. (саставни)
Ана је говорила, али Марко није слушао. (супротни)
Или Ана ништа није рекла или је Марко није слушао. (раставни)
Не само да Ана није ништа рекла, него је Марко не би ни слушао. (градационе)
Припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.
Сложене реченице су оне које се састоје од више простих реченица, односно оне реченице које имају више предиката. Однос простих реченица унутар сложене може бити зависан и независан. Сложене реченице које се састоје од више реченица у незавинсом односу су независносложене реченице. Ако сложена реченица у себи садржи зависну просту реченицу, онда је она зависносложена реченица.
НЕЗАВИСНОСЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ
Реченица је независносложена уколико се све просте реченице од којих се састоји налазе у односу једнакости. Међу њима ниједна није надређена нити подређена другој. Такав однос се назива независним односом међу реченицама.
Ана је говорила и Марко је слушао.
У наведеном примјеру просте реченице су повезане везником. Оне могу и самостално да стоје као двије одвојене реченице. Ана је говорила. Марко је слушао.
У случају када између двије просте реченице стоји везник, то значи да је независносложена реченица настала спајањем. Уколико везника нема, онда је у питању низање. Ана је говорила, Марко је слушао.
За спајање простих реченица у независни однос користе се независни везници. На основу њих и на основу знањења које повезује саме реченице, можемо закључити у каквом су независном односу просте реченице.
Ана је говорила и Марко је слушао. (саставни)
Ана је говорила, али Марко није слушао. (супротни)
Или Ана ништа није рекла или је Марко није слушао. (раставни)
Не само да Ана није ништа рекла, него је Марко не би ни слушао. (градационе)
Припремио: професор Медицинске школе из Бањалуке, Федор Марјановић.