У тишини и непомичном ваздуху летњег дана јави се однекуд неочекивани и невидљив покрет, као залутао и усамљен талас. И мој напола отворен прозор куцну неколико пута о зид. Так-так-так! Не дижући очи са посла, само се насмеших као човек који зна добро све око себе и живи мирно у срећи која је изнад изненађења. Без речи и без гласа, само једним покретом главе дадох знак да је шала успела, да може ући, да је чекам са радошћу. Тако она улази увек, са пупком шалом, са музиком или са мирисом. Понекад чујем сасвим нејасан разговор, као да пита некога пред капијом за мој стан.