Рођен је у — изабери — Мостару Сарајеву Бањој Луци , — изабери — 1868 1865 1870 . године. Био је српски — изабери — песник писац драматург и академик. Завршио је трговачку школу у — изабери — Трсту и Љубљани Бечу и Прагу Загребу и Београду .

Највећа дела стварао је крајем — изабери — 19 18 20 . и почетком — изабери — 20 19 21 . века. Године — изабери — 1887 1885 1890 , постао је сарадник часописа „ — изабери — Голуб Зора Босанска вила „, затим „ — изабери — Босанске виле Зоре Српског књижевног гласника „.

Године — изабери — 1896 1895 1898 . када је покренут часопис „ — изабери — Зора Голуб Босанска вила “ био је један од њених првих уредника. Заједно са — изабери — Светозаром Ћоровићем Милошем Црњанским Иво Андрићем и — изабери — Јованом Дучићем Милутином Бојићем Владиславом Петковићем Дисом , Шантић је био следбеник романтизма — изабери — Војислава Илића Бранка Радичевића Ђуре Јакшића .

На њега је снажно утицао — изабери — Хајнрих Хајне Јохан Волфганг Гете Фридрих Шилер , чија је дела преводио. Елегична песма “ — изабери — Претпразничко вече Вече на школи Остајте овде „, крије велику тугу за прошлим временима. Песник се сећа старог комшије — изабери — Петра Милана Јована , дечије радости и фењера у руци.

Отац би узео — изабери — гусле тамбуру виолину у жилаве руке и почео песму — изабери — Страхињића Бана Марка Краљевића Милоша Обилића . Кандило пред иконом тиња, а из књига са прашњава стола, чује се шушањ ко вилине косе. Песник у болу спознаје да му остају само песме, склапа очи и од среће плаче.

Другачијом се чини песма “ — изабери — Вече на школи Претпразничко вече Остајте овде „, која је сврстана у ред песама са социјалном тематиком. У очају и молитви Христу, клече мршаве главе и убоги моли пук. Док пучина плава спава, нестаје и задњи румени зрак.